Usudite se da se ne slažete

be INSPIREd
 

Usudite se da se ne slažete

U Oksfordu 50-ih godina 20. veka postojala je jedna veoma upečatljiva ženska figura u svetu medicine i nauke. Radi se o Alisi Stjuart, koja je svoj ceo život posvetila naučno-istraživačkom radu o obrascima (ponavljanja) kod bolesti, u to doba u novoj oblasti u epidemiologiji. Alis je dugi niz godina vodila borbu kako bi javno i u to vreme važeće medicinsko mnjenje uverila u štetnost korišćenja rendgena u trudnoći

Iako su rezultati njenog istraživanja bili dočekani sa uzbuđenjem još 1956. godine i pored toga što se govorilo i o Nobelovoj nagradi za njen rad, trebalo je da prođe čitave dve i po decenije pre nego što su britanske i američke lekarske ustanove obustavile upotrebu rendgenskog zračenja trudnih žena. Činjenice su bile tu, bile su javne i dostupne, ali niko za to nije mario. Jedno dete nedeljno je umiralo, ali se ništa nije menjalo.

Šta je Alis dalo snagu da tako dugo istraje u svojim naporima? Kako je znala da je na ispravnom putu? Alis je imala fantastičan uzor za razmišljanje. Radila je sa statističarem zvanim Džordž Nil, koji je bio uglavnom sve što Alis nije: ona je bila veoma otvorena i društvena, a Džordž je bio usamljenik. Alis je bila veoma topla, osećajna i strpljiva sa svojim pacijentima. Džordža su više zanimale brojke od samih ljudi.

Jednom prilikom, on je na fantastičan način opisao njihov poslovni odnos: “Moj posao je da dokažem da dr Stjuart greši”. Bio je istrajan u protivljenju i drugačijem načinu sagledavanja njenih obrazaca, njenih statistika, drugačijem načinu baratanja činjenicama, a sve u cilju da je ospori. Svoj posao je zamislio kao suprotstavljanje njenim teorijama. Neuspevanjem da dokaže da je ona grešila, Džordž je pružio samopouzdanje koje je trebalo Alis da zna da je bila u pravu.

To je fantastičan model saradnje – kolege koje nisu istog mišljenja. Šta zahteva takva vrsta konstruktivnog sukoba?

Celu priču o ovoj izuzetnoj doktorki koja se 25 godina usuđivala da se ne slaže sa onim što je bilo uvreženo mišljenje pogledajte u videu, a mi vam prenosimo najvažnije preporuke kako da praktikujete konstruktivni konflikt u privatnom i poslovnom životu:

  • Nađite ljude koji su različiti od vas (iskustvo, način razmišljanja, karakteristike…) i pronađite načine da komunicirate sa njima redovno
  • Konstruktivni konflikt zahteva puno strpljenja i energije, kao što je ljubav – to je obaveza i posvećenost odnosu čiji ste deo
  • Budite spremni da promenite svoje mišljenje, da ponovo i ponovo promišljate i zaključujete

  • Kako organizacije misle? Većina organizacija ne misli – jer se ljudi unutar njih plaše konflikta. Nedavno istraživanje je otkrilo da 85% ispitanika ima probleme i brige o kojima se boje da razgovaraju jer se plaše da će time izazvati sukob na poslu. Kompanije su sve bolje u tome da pronađu najkvalitetnije zaposlene, ali uglavnom ne uspevaju da izvuku najbolje od njih.
  • Kako razviti veštinu i praksu za konstruktivan konflikt? Naučite da gledate na konflikte kao na način razmene mišljenja i postanite veoma dobri u tome!

Otvorena komunikacija je fantastična, otvorene zajednice su neophodne. Ali istina nas neće osloboditi dok ne razvijemo veštine i naviku i talenat i moralnu hrabrost da je iskoristimo.

Otvorenost nije kraj. To je početak.

 

Dopadaju vam se naši tekstovi?

Prijavite se na našu mejling listu kako biste jednom mesečno primili naš njuzleter sa svežim tekstovima i informacijama posebno kreiranim za HR menadžere, vlasnike firmi i menadžere.