Mentalno zdravlje u doba karantina

be INSPIREd
 

Mentalno zdravlje u doba karantina

​Sve se tako brzo promenilo, maltene „preko noći”, što bi stariji ljudi rekli. Odjednom se svi ljudi u svetu suočavaju sa zdravstvenim rizikom. Svakodnevne vesti nas obaveštavaju o porastu broja zaraženih i smrtnih slučaja od COVID-19 virusa. Sve je to veoma zastrašujuće.  

Stvarni rizik postoji, virus nesrazmerno pogađa starije ljude i osobe sa zdravstvenim problemima. Većina nas neće biti direktno pogođena, i naša deca su sigurna. Ipak, nalazimo se u situaciji u kojoj smo opsednuti virusom; hteli to ili ne, slušamo i čitamo vesti , stalno iščekivajući neko novo upozorenje. Sigurnosti nema i anksioznost preovladava.

U ovom periodu, anskioznost je prirodno osećanje kao reakcija na nešto što nam je nepoznato.  U redu je da se osećamo neraspoloženo, nervozno, uplašeno. U ovakvim situacijama, anksioznost pokreće mehanizam koji nas podstiče da naše svakodnevne aktivnosti prilagodimo novonastalim uslovima, i tako umanjimo našu nesigurnost.

Većina poslodavaca se trudi da obezbedi protokole za rad od kuće, ali ovaj munjeviti prelaz na „rad na daljinu“ ili „rad od kuće“ neće biti svima lak.  Neki zaposleni imaju decu kojima je potrebno da se organizuje „škola kod kuće“, i kojima je sada, u vremenu karantina, roditeljska pažnja veoma potrebna.

Sledi 5 saveta za menadžere i zaposlene kako da efikasno rade dok poštuju sve potrebne mere zaštite tokom vandrednog stanja:  

1 Održavanje dnevne rutine

Veoma je bitno da menadžeri imaju u vidu činjenicu da nemaju svi iste dnevne rutine. Najbolje bi bilo da svaki zaposleni, uključujući i menadžere, naprave nedeljni raspored svojih aktivnosti. Pošto zaposleni naprave raspodelu vremena na sate u kojima će raditi, a u kojima će se posvetiti deci, trebalo bi da podele taj raspored sa svojim menadžerima. Na menadžerima je da sve rasporede učine dostupnim – po timovima, ili pojedinačno, zavisno od kompanije, radi lakše organizacije.

2 Isplanirajte pauze

Ne zaboravite da u svom planu napišete kada ćete imati kraće, a kada duže pauze. Brinite o sebi i odmarajte kada vam je to potrebno. Ukoliko ste pod stresom, nemojte se forsirati da radite u tom momentu. Prošetajte, makar i po stanu, pustite muziku koju volite, gledajte kroz prozor.  Ako imate decu, šalite se sa njima, pogledajte crtani film, pa se onda vratite na vaše poslovne zadatke. Potrebno je da svako pronađe svoj jedinstven sistem koji mu pomaže da se opusti, ali i fokusira na posao. U redu je da ponekad imate i „vanredne pauze“ koje niste stavili u vaš plan. Iako je veoma značajno da imamo isplaniran dan, jednako je bitno da postoji doza fleksibilnosti da taj plan neznatno menjate.

3 Postavite jasne dnevne ciljeve

Postavite dnevne ciljeve koje želite da postignete. U ovim vanrednim situacijama, bitnije je da imamo dnevne ciljeve, nego nedeljne ili mesečne, jer smo svesni današnjeg dana, a već sutra ne znamo šta nas čeka. Ukoliko vam je potrebno, postavite te dnevne ciljeve sa vašim menadžerom ili vođom tima. Na kraju vašeg radnog vremena, pohvalite sebe ukoliko ste postigli vaš željeni cilj za taj dan. Svaki korak, ma koliko mali, je bitan korak, zato je važno da sebe pohvalite. Ukoliko niste postigli vaš željeni cij, i to je u redu. Ipak pohvalite sebe da ste pokušali, da ste dali sve od sebe da uradite nešto u ovim novim okolnostima.

4 Napravite plan komunikacije sa kolegama

Kvalitetna podrška i deljenje informacija je bitna i na daljinu. I menadžeri i zaposleni treba da budu proaktivni u komunikaciji, gde će podeliti očekivanja o pojedinim poslovima kao i poteškoćama koje mogu da ih zateknu iz dana u dan. Pisana komunikacija putem različitih alata može da pomogne na dnevnom nivou, ali svakako je važno da se isplanira i video poziv za diskusije, pitanja i sastanke.

Menadžeri ili vođe timova mogu da organizuju i neformalne razgovore putem telefona ili internih kompanijskih alata sa svojim kolegama. Neformalni razgovori pomažu ljudima da se opuste i nastave da grade zdrave odnose sa svojim kolegama. Komunikacija sa zaposlenima treba da pruži ne samo profesionalnu podršku, već i psihološku.

5 Briga o sebi

Briga o sebi ne znači samo redovno prati ruke, stavljati maske na lice, ili nositi rukavice. Trenutno ljudi imaju strah od nepoznatog i strepnju šta će se desiti njihovoj porodici, prijateljima i njima samima.

Ljutnja, anksioznost, depresija i strah su normalne emocije u stresnim situacijama kao što je ova sada. U redu je da osećate neku od ovih emocija. Ono što možete uraditi za sebe je sledeće:

  • Nađite način da se opustite. Muzika, knjiga, film, slaganje slagalice, društvene igre, pevanje, ples su samo od nekih mogućih stavki koje možete da radite u svom domu.
  • Održavajte svoje zdravlje. Ukoliko svoje emocije ne možete da pokažete ili izrazite, nemojte spas tražiti u hrani. Napravite plan ishrane ukoliko vam to pomaže.
  • Nađite osobu za podršku. Izaberite prijatelja ili svog partnera/partnerku kao osobu sa kojom možete da pričate o svojim emocijama. Kada imate nekog sa kim možete to da podelite, nekoga da vas sasluša i razume, nećete se osećati usamljeno i uplašeno, a nivo stresa će se smanjiti.
  • I stručna pomoć je u redu. Ukoliko se osećate da vam razgovor sa prijateljem ili pratnerom/partnerkom nije pomogao, stupite u kontakt sa psihologom. Online seanse vam mogu doneti ne samo razgovor sa stručnim licem, nego i odgovore na vaša pitanja, kao i tehnike za bolju brigu o sebi. Sada je vaše vreme da se posvetite sebi i da sebe bolje upoznate.

Lina Rabi
master psiholog i psihoterapeut
INSPIRE instruktor

 

Dopadaju vam se naši tekstovi?

Prijavite se na našu mejling listu kako biste jednom mesečno primili naš njuzleter sa svežim tekstovima i informacijama posebno kreiranim za HR menadžere, vlasnike firmi i menadžere.