Lakše popunite rukovodeća mesta

saznajte više
 

Lakše popunite rukovodeća mesta

Koliko uspevate planski da postavljate osobe na rukovodeća mesta, a koliko je to trenutak kada vam neko zatreba, pa nemate mnogo vremena za sistematski pristup jer posao zahteva nekog rukovodioca?

Osnovno pravilo razvoja je poznato Piterovo načelo koje u suštini objašnjava da se svaka osoba razvija do nivoa svoje nekompetencije. Malo je neobično, zar ne? To znači da kroz razvoj posla i karijere rastu zaduženja i kompleksnost poslova, a uz njih najčešće i nazivi pozicija tj titule. Dok porast titule i kompleksnost poslova prati i kompetentnost sve dobro funkcioniše ali, ako ne razvijate osobi kompetencije potrebne za složenije poslove na koje ih unapređujete i u jednom trenutku je unapredite na posao za koji više nije sposobna da ga u celini dobro obavlja, tada se ona razvila do nivoa svoje nekompetencije.

Da stvar bude gora, ovakve osobe, posebno u sistemima sa mnogo ljudi, često ostanu na pozicijama za koje su nedovoljno kompetentne i nekako se “provlače” a posao trpi (mada i te osobe trpe jer ništa nije lako izvodljivo kada ne znate kako).

Šta raditi da to izbegnete?

Najčešće ćete videti u brojnim pristupima da treba testirati osobu za njena znanja, a trenirati je u analitičkim veštinama ili, proveriti njen stav i pristup poslu a onda je naučite šta da radi. I to je svakako važno i neophodno međutim, važnije je da na početku znate ima li osoba predispozicije za rukovodioca?!

Osobe se prirodno nalaze na jednom od pet pristupa i načina obavljanja posla, odnosno pet stilova:

Nerefleksivne osobe

Njima treba dobra pomoć da nauče šta treba da rade. Same ne umeju da shvate i važan im je jasan opis posla (kao i drugima samo još više). Ovo su najčešće izvršioci koji rade po procedurama.

Samorefleksivne osobe

Dobro razumeju šta treba da rade i odlično se snalaze u svom poslu. Druge poslove ne primećuju niti se na njih fokusiraju a ni ne razumeju u potpunosti. One nisu za rukovodioce. Ovo su često stručnjaci u svojoj oblasti.

Instruktivne ili instruirajuće osobe

Ovo su osobe koje već imaju sposobnost rukovođenja. Razumeju za neke poslove i sebe šta treba da rade, a istovremeno im treba instruiranje u upravljanju ljudima i razumevanju kompletnog rukovođenja. To su u hijerarhiji najčešće rukovodioci srednjeg nivoa.

Rukovodeći stil

Osobe koje imaju u potpunosti predispozicije jer se ponašaju po pravilu, razumem svoj posao i posao drugih iz mog okruženja i rado saopštavam šta ko treba da radi i organizujem druge osobe. Ovakve osobe imaju potencijal da budu i rukovodioci na vrhu.

Nerukovodeći stil

Opasnost od Petorovog načela. Slično ovom prethodno navedenom, rukovodećem. Razume svoj posao i posao drugih osoba. Jedina, a važna, razlika je što nevoljno i ne rado saopštava i uopšte određuje kako bi ko trebalo da radi. Čak možda nemaju ni sampopouzdanja iako imaju znanja. Za ove osobe koje deluju na površini da su rukovodioci treba dobra priprema razvoja kompetencija i verovatno coaching da promene stav i postanu rukovodioci. 

Dobra vest je da se navedene prirodne predispozcije lako mogu saznati kod svake osobe

A kada ste otkrili ko je prirodan potencijal i ima li predispozicije (što ne znači da odmah može i obavljati rukovodeću funkciju) onda možete uvesti jasno pravilo izbegavanja Piterovog načela.

Kada nekoga želite da unapredite prvo mu dajte obuku kako se obavlja bar deo posla na koji ga unapređujete i dajte mu probni period da obavlja neke od zadataka sa nove funkcije (uz već svoje postojeće) pa posle izvesnog vremena odlučite da li je za te nove zadatke osoba kompetentna i spremna.

Dopadaju vam se naši tekstovi?

Prijavite se na našu mejling listu kako biste jednom mesečno primili naš njuzleter sa svežim tekstovima i informacijama posebno kreiranim za HR menadžere, vlasnike firmi i menadžere.