Carol Dweck

be INSPIREd
 

beINSPIREd – Carol Dweck

Kada je u pitanju uspeh, lako je misliti da će ljudi obdareni inteligencijom neizbežno ostaviti nas ostale u prašini. Istraživanja sa Stanford univerziteta će promeniti vaše mišljenje (i vaš stav).

Profesor psihologije Carol Dweck je provela celu svoju karijeru proučavajući vezu između mentalnog stava i ostvarenja, a njeno istraživanje pokazuje da vaš stav bolje predskazuje vaš uspeh nego vaš IQ.

“Čula sam za srednju školu u Čikagu gde đaci moraju da polože određen broj predmeta da bi maturirali, a ukoliko ne polože neki predmet dobiju ocenu “nedovoljan, za sada”. I pomislila sam kako je to sjajno, jer kada dobijete negativnu ocenu, mislite, ne vredim, izgubljena sam. Ali ako dobijete ocenu “nedovoljan, za sada”, shvatate da je učenje poput krive. To vam krči put za budućnost.

Dweck je otkrila da ljudski osnovni stavovi spadaju u jednu od dve kategorije: fiksni način razmišljanja ili razvojni način razmišljanja.

Sa fiksnim načinom razmišljanja, vi verujete da ste vi ono što jeste i da se ne možete promeniti. Ovo stvara probleme kada ste u izazovnim situacijama, jer sve što vam deluje teže od onoga što mislite da možete da podnesete, čini vas da se osećate beznadežno i preplavljeno.

Ljudi sa razvojnim načinom razmišljanja veruju da mogu da se poboljšaju kroz trud i napor. Oni nadmašuju one sa fiksnim načinom razmišljanja, čak i kada imaju niži IQ, jer prihvataju izazove, smatrajući ih kao mogućnosti da nauče nešto novo.

“Nedovoljan, za sada” mi je i osvetlilo kritične događaje s početka karijere, istinske prekretnice. Želela sam da vidim kako deca izlaze na kraj s izazovima i poteškoćama, pa sam zadala desetogodišnjacima probleme koji su malčice preteški za njih. Neki su reagovali zapanjujuće pozitivno. Govorili su stvari, kao: “Ja volim izazove”, ili: “Znate, nadala sam se da bi ovo moglo da bude poučno.” Razumeli su da se njihove sposobnosti mogu razvijati. Imali su, ono što zovem mentalnim sklopom usmerenim ka rastu. Ali drugi đaci su to posmatrali kao tragediju, katastrofu. Iz njihove perspektive okorelijeg mentalnog sklopa, gledali su na to kao na procenu njihove inteligencije i omanuli su. Umesto da se naslađuju snagom “za sada”, njima je ovladala tiranija “sada”.”

“Kako vaspitavamo našu decu? Da li ih vaspitavamo za sad umesto “za sada”? Da li podižemo decu koja su opsednuta peticama? Da li podižemo decu koja ne znaju da sanjaju velike snove? Njihov najveći cilj je da dobiju novu peticu ili novu ocenu na kontrolnom? I da li oni prenose tu potrebu za stalnim potvrđivanjem u svoju budućnost? Možda, jer mi poslodavci prilaze i govore kako smo već podigli jednu generaciju mladih radnika koji ne mogu da preguraju dan ako ne dobiju nagradu.

 

Šta Dweck savetuje ako želite da kod sebe ili svojih bližnjih negujete razvojni način razmišljanja?

Dakle, šta možemo da uradimo? Kako da sagradimo taj most do “za sada”?

Evo šta možemo da uradimo. Pre svega, možemo da mudro pohvaljujemo, da ne hvalimo inteligenciju ili talenat. To je zatajilo. Ne radite to više. Već hvalite sam proces kojim su deca zaokupljena: njihov trud, strategije, usredsređenost, istrajnost, njihov napredak. Hvaljenjem samog procesa stvarate decu koja su vredna i fleksibilna.”

Dopadaju vam se naši tekstovi?

Prijavite se na našu mejling listu kako biste jednom mesečno primili naš njuzleter sa svežim tekstovima i informacijama posebno kreiranim za HR menadžere, vlasnike firmi i menadžere.