Simon Sinek: 5 veština koje bi milenijalci trebalo da razviju

be INSPIREd
 

5 veština koje bi milenijalci trebalo da razviju

Stereotipi o milenijalcima (popularan naziv za ljude rođene od 1985. do 2000. godine) gotovo obavezno isključuju njihove jedinstvene odlike i vrednost koju unose u svoje okruženje, tako da se o može čuti samo o onoj lošijoj strani medalje. Pretpostavke o njima su u najmanju ruku nepotkovane, ali, tračak istine u njima zapravo postoji. Oni nisu lenji, neodgovorni i oholi, ali svakako postoje veštine na kojima bi morali poraditi ukoliko žele da se razviju u istaknute lidere svog društva.

Rešavanje problema

Za većinu milenijalaca važi da su, budući da su veoma mladi, veći deo svog života proveli izolovani od problema. Bilo da je u pitanju zaštitničko krilo porodice, oslanjanje na prijatelje, ili parola ,,Previše sam mlad da bih se bavio ovim”, dolazimo do toga da nisu imali dovoljno prilika da se oprobaju u rešavanju problema. Čak i kada dobiju takvu priliku, pojedinci će ipak ranije odabrati liniju manjeg otpora, prihvatiti najlakše i najbrže rešenje umesto da se posvete pronalaženju onog najboljeg na duže staze. Pomenuti problemi, kakve god prirode bili (porodični, poslovni, zdravstveni…), će uvek dolaziti u sve većem broju i oblicima kako život odmiče, ali neće otići sami – osim ukoliko ne savladamo tu čuvenu veštinu rešavanja problema. Kao i svaka veština, ona se stiče, vežba i jača – kroz izlaganje različitim situacijama i isprobavanje različitih pristupa njima, te dolaženja do različitih šablona zahvaljujući dobrim ili lošim iskustvima. Treba težiti kritičkom razmišljanju i samostalnom delovanju, čak i po cenu da napravimo grešku. Ali, ukoliko zaključimo da smo u situaciji kada nam je pomoć neophodna, traženje iste zapravo jeste odličan potez. Da biste dokazali da posedujete liderski potencijal, morate preuzeti inicijativu za pronalaženje rešenja, ali i pokazati spremnost da tražite pomoć i radite timski kada je to potrebno.

Istrajnost

Milenijalce, često nepravedno, prati reputacija ljudi koji skaču s jednog radnog mesta na drugo i ljudi nedovoljno istrajnih da završe makar jedan projekat od početka do kraja. Nepravda leži u krivljenju milenijalaca umesto razmatranja savremenih politika i procedura radnih odnosa, prirode posla i kompanije za koju rade i drugih, često ključnih faktora koji izazivaju nezadovoljstvo. Ipak, činjenica je da su strpljenje i istrajnost veštine koje svaki lider mora posedovati. Da bismo testirali I ojačali svoje strpljenje, treba da se fokusiramo na izvršavanje svakog zadatka koji nam je zadat, ili koji smo sami sebi zadali – uraditi sve predviđeno, od početka do kraja, čak i ono ,,najnebitnije” što bismo radije preskočili. Vremenom forsiranje ovakvog pristupa postaje navika lidera, a zatim i vrednost koju on može uverljivo preneti na druge. Svaki lider u svojoj nadležnosti nema samo ljude, već i posao, pa će pravilnim i potpunim izvršavanjem obaveza biti primer čoveka koji je odgovoran prema svojoj poziciji i svemu što ona predstavlja, te zaslužiti poverenje svojih ljudi.

Uvažavanje kritika

Pojedini seniori među menadžerima zaziru od davanja feedback-a svojim kolegama milenijalcima zbog mita o tome da oni zahtevaju neprestano veličanje i reaguju arogantno na bilo kakvu kritiku. Istina je da će čak negativni feedback biti korisniji nego potpuni izostanak feedback-a; naime, istraživanje dokazuje da više nesporazuma i nesuglasica može nastati prilikom izostanka komunikacije, jer je tada prostor za pogrešnu interpretaciju veći. Sa druge strane, svaki put kada dobijemo komentare o svom radu, bez obzira na to da li nam se oni svideli ili ne, to nepogrešivo znači da nekome naš rad znači dovoljno da uloži svoje vreme i trud da bi pomogao nama, timu ili kompaniji. Ukoliko smatramo da nismo dobili kritiku koja je konstruktivna, uvek je možemo tražiti i pokazati da smo otvoreni za komunikaciju i saradnju. Na taj način ćemo dobijati sve učestalije, iskrenije i korisnije savete bez bojazni ili ustezanja naših kolega. A kada primimo tako kvalitetan feedback, ne preostaje nam ništa osim da ga uvažimo.

Davanje pohvala

Još jedan popularni stereotip jeste da milenijalci uvek žele da prikupe velike zasluge za jako malo urađenog posla. Rasprave o tome šta je malo, odnosno mnogo posla, da li je dovoljno truda uloženo i da li su pojedine veštine i rezultati vredni tolike hvale mogu trajati u nedogled, ali postoji stvar koju uvek možete uraditi – cenite tuđi rad na način na koji želite da i vaš bude cenjen. Izdvojte redovno trud da pohvalite odlično realizovan projekat, kao i da zapazite i ukažete na pojedince i timove koji se ističu svojim doprinosom. Materijalne nagrade mogu (i ne moraju) postojati za pojedine uspehe, ali za svaki uspeh je ključno da bude prepoznat, ukoliko želimo da ne bude i poslednji usled demotivacije naših ljudi.

Nezavisnost od tehnologije

Zavisnost od tehnologije je veliki problem današnjice, i to ne samo milenijalacima. Oslanjamo se na svoje uređaje i aplikacije za snalaženje u prevozu, pravljenje rezervacija, računanje, prevođenje, i činimo sve što je u našoj moći da ne razmišljamo ili komuniciramo sa živim bićima. Kada uhvatimo sebe kako se hvatamo naših uređaja iz potrebe za internetom u gotovo svakoj situaciji, treba da nam bude jasno da je krajnje vreme da se suzdržimo i bar na kratko ,,diskonektujemo”. Našem gorepomenutom kritičkom razmišljanju i veštini rešavanja problema će ova promena svakako goditi, ali ćemo pored toga ukazati poštovanje svojim kolegama. Ugašen telefon i laptop tokom sastanka mogu učiniti mnogo za odnose u našem timu, jer koliko god tehnologija bude napredovala, nikada neće moći da nadomesti gubitak naših neprocenjivih ljudskih resursa.

Koliko god frustrirajuće bilo čitati negativna mišljenja o radnoj etici cele generacije kojoj pripadaju, milenijalci treba da znaju da u svojim rukama imaju moć da ovakvu situaciju u potpunosti preokrenu. Što više njih bude radilo na sebi i svojim veštinama, verovatnoća da iskoriste svoj potencijal u celosti i obrazuju novu generaciju lidera biće veća. Konačno, na sve osobine zajedničke milenijalcima neće se gledati kao na nedostatke, već kao na liderske predispozicije.

(izvor: simonsinek.com)

Dopadaju vam se naši tekstovi?

Prijavite se na našu mejling listu kako biste jednom mesečno primili naš njuzleter sa svežim tekstovima i informacijama posebno kreiranim za HR menadžere, vlasnike firmi i menadžere.